Да би се постигли циљеви стандарда, произвођачи примењују произвођачке праксе којима се:
контролишу сви чиниоци и евентуални ризици који могу имати директан утицај на производ и производњу, као и на безбедност, здравље и добробит радника;
смањује утицај пољопривреде на животну средину.
Највећи ризик по сами производ, нарочито за производе који се користе у свежем стању, без претходне термичке обраде (воће и поврће, који чине већину извоза), представља хигијена, како хигијена на газдинству, тако и хигијена радника у производњи, а нарочито у берби.
Такође, неопходно је вршити и стални надзор над квалитетом воде која се користи у производњи (одржавање хигијене, припрема радне течности, за наводњавање и прање производа) јер и вода може бити извор многих загађивача хране.
Да би се постигли циљеви стандарда, произвођачи примењују произвођачке праксе којима се: контролишу сви чиниоци и евентуални ризици који могу имати директан утицај на производ и […]
Пољопривреда, заједно с прехрамбеном индустријом, обезбеђује око 12% БДП-а Републике Србије. Пољопривреда, шумарство и рибарство учествују са око 8% у стварању друштвеног производа. У структури коришћеног […]
За раднике је неопходно обезбедити нормалне и безбедне услове за рад и живот, што породичне куће наших домаћина обезбеђују. Приликом руковања материјама опасним по здравље људи […]
Примена принципа Добре пољопривредне праксе кроз захтеве GlobalG.A.P. стандарда има вишеструке корисне последице на очување животне средине. Примена хранива се базира искључиво на анализи земљишта и […]
Уједињене Нације су на Генералној скупштини УН у Њујорку дана 20. децембра 2017. године прогласиле 20. мај Светским Даном пчеле, усвајајући резолуцију коју је предложила Словенија, […]
Пословица каже – чистоћа је пола здравља. Више од 250 познатих болести настају као последица конзумирања хране загађене патогеним микроорганизмима и/или њиховим токсинима. У Србији се […]