Стандарди у прехрамбеној производњи су настали као одговор трговачких ланаца на незадовољство потрошача

Чести скандали везани за безбедност хране (норо вирус, салмонелоза, тешки метали у месу, слинавка, болест лудих крава и сл.), као и неконтролисана употреба средстава за заштиту биља, хранива, антибиотика, хормона и сл. које су често последица тзв. индустријализације пољопривредне производње, условили су све веће незадовољство потрошача тј. крајњих корисника прехрамбених производа. С’ тим у вези, долази до доношења строжијих законских захтева у систему управљања безбедношћу хранe, а паралелно са њима, као одговор трговачких ланаца на незадовољство потрошача, развијају се приватни добровољни стандарди.

Већина стандарда је искључиво намењена комуникацији између пословних партнера („business-to-business“-„B2B“) и нису намењени потрошачима, али потрошачи су крајњи корисници резултата. Нпр. нигде у малопродаји, односно на готовом производу, не можете видети лого или други заштитни знак GlobalG.A.P. стандарда, иако свеже воће и поврће у трговинским ланцима углавном потиче из сертификованих производњи.